Датум: Уторак, Април 22, 2008 www.karadjordje.org Поставио Dragan
Oвих ће дана заживети сајт друштва гуслара Карађорђе. на адреси www.karadjordje.org
Датум: Среда, Април 16, 2008 САЧУВАТИ ЗЕЛЕНГОРУ Поставио Dragan
САЧУВАТИ ЗЕЛЕНГОРУ
Датум: Субота, Април 5, 2008 16- Фестивал гуслара Војводине-Косово се и гуслама брани Поставио Dragan
На недавно одржаном регионалном такмичењу Војводине побиједио је Зоран Самарџић а други је био Жарко Милић, који је био и једном побједник Фестивала гуслара Југославије. 16- Фестивал гуслара Војводине
Датум: Четвртак, Март 13, 2008 Тринаестa ревијa гуслара «Романијо, горо од јунака», Поставио Dragan
Миљан Рађеновић, Миладин Пандуревић, члан Гусларског
Коначно, после дужег времена, поносни смо што можемо да Вам представимо прву и једину интернет страницу посвећену најстаријем српском инструменту - гуслама. На овим страницама моћи ћете да сазнате нешто више о овом инструменту, о дешавањима, такмичењима, окупљањима познатих гуслара којима можете присуствовати. Такође можете прегледати најновије слике или преузети аудио датотеке у изведби неких од звучнијих имена нашег гусларства. Коначно, захваљујући нашем Форуму, и сами се активно можете укључити у рад ове странице, размењивати мишљења са другима, и што је најважније, на овај начин враћамо гусле на високо место које им и припада - да проповедају слогу и заједништво несрећно разједињеног и све мање препознатог српског народа.
(на слици: Његошева капела на планини Ловћен, срушена за време комунистичког режима у СФР Југославији)
Захваљујући многобројним љубитељима епске пјесме и гусла, гусле настављају да живе како у отаџбини тако и у туђини. Сазнајте више о гусларском друштву "Филип Вишњић", његовим члановима и раду. Информишите се о свим активностима овог удружења, гусларској школи и коначно, сазнајте како да постанете члан!
Сајт уређује Владичић Драган, у сарадњи са осталим члановима и гусларима гусларског друштва Филип Вишњић. Сазнајте више о томе када су гусле настале, где су се свирале и шта су некада представљале за народ. Кроз низ интересантних примера моћи ћете да осетите снагу гусала.
Је ли то сунце на истоку или је на западу?Да ли се рађа или већ залази? - О, дао би Бог да је на истоку да се истом рађа.
Чујеш ромор потока, цвркут птица, чујеш дубок уздисај, - јеси ли сам уздахнуо, ил је уздахнуо брат твој? - свеједно је овде, уздисај је српски, уздисај целога Српства.Чујеш звоно, како на молитву зове, видиш лавре, - задужбине старе, - па све што видиш и што чујеш и што осећаш све се то слива у једну дивну хармонију, а та хармонија, то је дух српских народних пjесама.Није требао Србин међу Србима узносити српске народне пjесме, ал` је мило своме међ својима сjетити се свога поноса.Хеј, колико је црних дана Србину освануло, колико је тешких искушења на мученике пало, колико је мутних облака кроз нашу прошлост прелетело и бездана провалија на нас зинуло, - до данас се Србину ни имена знало не би!
Ал` у најтеже доба пониче јавор - дрво, пониче заливено најврелијом крвљу.Пониче српско дрво, да Србин из њега гусле отеше.А Равиојла вила изабра неколицину мученика, неколицину апостола, једном руком заклопи очи, да не виде свијета на ком добра нема, а другом руком отвори им лепши свиjет, свијет наде и поуздања, запали им јарко сунце некадашње славе наше, да се на њему огреје, а даде му гусле у руке, из њих да лије мелем у клонула срца српска.
Завештања Великог жупана српског Стефана Немање свом сину Светом Сави
3. ЗАВЈЕШТАЊЕ ГРОБОВА И КОСТИЈУ
Гробови, чедо моје, гробови и кости чине народ.
Они који не знају за своје гробове и кости никада неће постати народ. Они су сличнији вуковима и лисицама, који не знају за своја гробља.
А гробља су, чедо моје, тиха сеоца у којима још увијек бораве под земљом наши покојници. Гробови су тихе постеље у којима заувијек спавају, у миру непробудном, тијела наших предака.
Народ не чине само они живи на земљи, што по њој ходе и творе, него и сви мртви, сваки на броју који у њој почива. Јер без онога под земљом, чедо моје мило, онога најнезнатнијег и безименог, не би било овога на земљи, сада знатног и именитог.
Ни њиву не чини једна љетина, па ни народ не чини један нараштај.
Ливаду не чини један откос, нити може уништити једна косидба. што је за ливаду један откос, то је за народ једна битка или морија.
Народ ниче у таласима и пада у откосима смрти као трава, али опет прораста све гушће земљу и буја у новим нараштајима.
Запамти, чедо моје, наша гробља су најсвјетлији биљези нашег народа и најсветији граничници наше домовине.
Ако ти нико жив не може казати докле допире твоја земља и твоја баштина, потражи кости и гробове, и мртви ће ти истину казати.
gmail.com
