Датум: Среда, Август 6, 2008 Тиховао Поставио Dragan
Тиховао Последњих девет дана у притворској јединици Окружног затвора у Београду Радован Караџић бавио се оним што је и прославио - православном медитацијом
Датум: Недеља, Јул 27, 2008 ОДГОВОР Поставио Dragan
Из Тадићевог кабинета се жале да им прете гуслари.
Није чудо што се из кабинета "предсједника Србије" , чују изјаве како им стижу пријетње од гуслара . Они добро знају да гусле никада и никоме нијесу праштале издају , и ову изјаву коју су они дали јавности како им пријете гуслари , морамо схватити као пријетњу коју су упутили из кабинета Тадићева гуслама и гусларима , епским пјесницима и свим српским родољубима да све праштају сем борбе за српство, да о овоме гусле србинове мора да ћуте.
Гусле су опјевале Дух и душу Србинову, колијевку и гроб његов, благослов, клетву и заклетву, мјесто свето и завјетно, мач и огањ, успеће у вјечни небески мир, овоземаљско вино и погачу, сузу прађедовску, ход наш по мукама, светли образ кроз времена и вијекове. Гусле ће у наредним вјековима да казују генерацијама српским ко је ко , нетреба да се плаше , наше оружје су гусле , али пошто они вјерују само овоземаљско а оно Лазарево небеско не разумију, сигурно ће бити свједоци шта ће гусле да кажу о овоме дјелу или недјелу. Казат ће гусле и дати народу па нека народ пресуди.
Епска пјесма ,Раcпеo Косово
http://www.speedyshare.com/512984692.html
Датум: Недеља, Јул 27, 2008 Радован Бећировић Требјешки Поставио Dragan
Радован Бећировић Требјешки (1898-1986) Текст преузет из листа Глас Гуслара , који издаје друштво гусларско Филип Вишњић из Кичинера Канада. Сто десет година од рођења највећег епског пјесника Радована Бећиревића Требјешког.
Датум: Четвртак, Јул 24, 2008 Миодраг Дангубић Поставио Dragan
Подпредсједник СНО за Канаду Господин Миодраг Дангубић обратио се србима на традиционалном Српском дану У Бимбруку код Хамилтона у Канади.
Чланови гусларског друштва "Филип Вишњић" Kitchener - Canada стоје с лијева на десно:
Горњи ред: песник Ранко Радовић, гуслар Миленко Стојановић, Миломир Стојановић, гуслар Миодраг Дангубић, Вукашин Васић, Радомир Дангубић, гуслар Миро Роглић;
Доњи ред: гуслари Новица Станић, Мирко Радовић, Драган Владичић, Владимир Ђерић, Славољуб Симић и Младен Стојановић.
(Кликните на слику за приказ у пуној величини)
Гусларско друштво "Филип Вишњић", у канадском граду Кичинеру, основано је 25. октобра 1997. године. На оснивачкој скупштини гусларског друштва учешће су узели многи виђенији Срби овога града, а за првога предсједника изабран је господин др Жељко Ровић. Оснивачкој скупштини присуствовали су гуслари Љубомир Ракановић, Радислав Ракановић, Драган Владичић, Младен Стојановић, Мелента Зекановић, Илија Стојановић и Миодраг Дангубић. Прерана смрт српскога гуслара Љубомира Ракановића потресла је Гусларско друштво "Филип Вишњић".
Звуци гусала и епске пјесме одјекнули су Канадским просторима, као чврст доказ да се Србин од гусала, тога дивног инструмента који је дубоко укоријењен у традицију и културу српског народа, никада не раздваја.
Гусле су прошле са Србима вијекове, тако смо и ми, гуслари, дужници светог Саве и светог великомученика Лазара, Петра Цетињског, Василија Острошког, светог Николаја, косовских јунака и оних из устанака, из балканских и светских ратова; дужници, не мање, великих стваралаца и визионара: деспота Стефана, Филипа Вишњића и Дучића, Црњанског, Пупина и Тесле. Сви они, и многи непоменути али упамћени, у пјесмама епским, чине небеско Српство, које нас надахњује и опомиње да га будемо достојни, настављајући његове путеве. Народ који има такве претке, такву небеску подршку не може пропасти, уколико му памћење није потамнело и поштење попустило, а гуслари не дају забораву своје небеске претече и сроднике.
Не дати забораву небеско Српство поставило је себи за задатак гусларско друштво "Филип Вишњић".
Стотине хуманитарних наступа остали су иза гуслара друштва "Филип Вишњић", велики број гусларских вечери, два величанствена фестивала Сјеверне Америке, један у организацији Гусларског друштва "Филип Вишњић" у Кичинеру у Канади, а други у Чикагу у организацији Гусларског друштва из Чикага "Драгољуб Дража Михаиловић".
Чврсте везе са својом матицом Гусларско друштво је остварило својим чланством у Савезу гуслара Србије. Поштујући Статут Савеза гуслара Србије и Савеза гуслара Српских земаља, Гусларско друштво "Филип Вишњић" је равноправан члан са свим другим гусларским друштвима у отаџбини.
Јака подршка од стране Савеза гуслара Србије, подршка предсједника Савеза гуслара Србије били су од изузетне важности и помоћи да истрајемо и да се изборимо против свих оних који су покушали да на било који начин присвоје или злоупотријебе Гусларско друштво, било у материјалном или неком другом смислу. Одупирући се материјализовању, својатању и присвајању Гусларског друштва, друштво је у два наврата претрпјело осипање појединих чланова. Став друштва је да свако има право на своје самоопредјељење, али да нико нема право присвајати Гусларско друштво.
Савез гуслара Србије је прихватио предлог Гусларског друштва "Филип Вишњић" да се организује фестивал Сјеверне Америке, као четврто регионално такмичење Савеза гуслара Србије. Побједник фестивала имао би право учешћа на Републичком Фестивалу гуслара Србије.
Први фестивал, по угледу и правилима фестивалског такмичења, поштујући Статут Савеза гуслара Србије, организовало је Гусларско друштво "Филип Вишњић" у Кичинеру у просторијама при Сркви свете Тројице. Пред препуном салом уз присуство Просвећеног Епископа канадског г-дина Георгија, петочлани жири одредио је редослед који је потврдила трочлана техничка комисија. Побједник првог фестивала икада одржаног у српској дијаспори био је Владичић Драган, друго мјесто заузео је Станић Новица, оба чланови гусларског друштва "Филип Вишњић" из Кичинера, док је треће мјесто заузео Матовић Велимир, члан гусларског друштва "Драгољуб Дража Михаиловић" из Чикага.
Други Фестивал, у организацији Гусларског друштва "Драгољуб Дража Михаиловић", било је једно од најљепше организованих вечери гусала што је српска дијаспора икада видјела. Петочлани жири и трочлана техничка комисија и овога пута била је на висини задатка, а прва три мјеста припала су: побједник Стојановић Младен из Гусларског друштва "Филип Вишњић" из Кичинера, друго мјесто Момо Симић из гусларског друштва "Драгољуб Дража Михаиловић" из Чикага, а треће мјесто Владичић Драган, из Гусларског друштва "Филип Вишњић" из Кичинера. А када је на бину са гуслама у руци изашао Високопреосвећени Митрополит црногорско - приморски Егзах трона пећког Амфилохије, сала се проломила. То је требало доживјети, и урезати у сјећање да се никада не заборави.
Традицију започету двадесетих година прошлога вијека, фестивалско такмичење, ми настављамо у сарадњи са Савезом гуслара Србије и Савезом гуслара српских земаља.
Прво такмичење које је носило назив "утакмица" у организацији "Српскога Кола" са Алипашина поља одржано је 1925. године, па такмичење 1927. и 1929, а потом утакмица у Београду 1931. године, када је предсједник жирија био краљ Александар Карађорђевић лично. Отказао је краљ тада све службене посјете да би одредио побједника и наградио га раскошном народном ношњом и позлаћеним руским пиштољем, а краљица Марија побједнику је поклонила сат и златан ланац. Други Свјетски Рат и поратно вријеме дуго су били препрека гусларским ревијама. Тек 1964. године друштво "Филип Вишњић" из Сарајева поново је уприличило "утакмицу".
Став Гусларског друштва "Филип Вишњић" јесте да се настави традиција стара готово стотину година, са кратким прекидима у времену антисрпске комунистичке владавине, фестивалско такмичење које подразумијева строго поштовање Статута Савеза гуслара Србије.
Гусларско друштво "Филип Вишњић" је регистровано друштво код државних власти Канаде, са пуним називом "Гусларско друштво Филип Вишњић" Кичинер Канада. Предсједништво, управни одбор, гуслари и чланство чине Гусларско друштво "Филип Вишњић" стабилном и озбиљном организацијом. Гусларско друштво броји преко педесет чланова, а свима који желе да участвују у очувању српске епске пјесме, врата су широм отворена. Све што треба урадити да бисте постали члан је јавити се путем интернет адресе Гусларског друштва "filipvisnjichotmail.com" или на сајту Друштва под рубриком Контакт и Везе. Адреса сајта је "www.srpskegusle.com".
План Гусларског друштва јесте да опстанемо, да одолимо претњама, да се одржимо на страшним вјетрометинама, да будемо достојни онога чиме се бавимо - морамо тражити ослонце, најпре свак у себи, сви ми - у вјери и у херојској прошлости нашој, а надахнуће у нараштајима који стасавају, за које смо не мало одговорни, и у покољењима која ће нас наслиједити. Битно је да не изгубимо пут. Зато су се наши преци молили појући: "Скажими, Господи, пут..."
Путеви постоје - то су они који воде ка Србији - то је светосавска стаза, столећима за нас спасоносна, коју треба одржавати, неговати, да је не обузме коров. Срби са гуслама, гусле са Србима на вијек вијекова.
gmail.com
hotmail.com" или на сајту Друштва под рубриком Контакт и Везе. Адреса сајта је "www.srpskegusle.com". 